0

Pozadina emotivne proslave gola Staniše Mandića: Srce uvek za preminulu majku


PRIČA za Holivud, za Oskara. Za film, koji bi bio tragedija, sa hepiendom. Da, pogodili ste, tema je svetska titula reprezentacije Srbije do 20 godina na Novom Zelandu, ali glavni junak je momak, koji je učinio mnogo da se ova družina nađe na krovu sveta – Staniša Mandić. Momak od 20 leta, rođen tik uz obalu mora, u predelu koga su širom sveta učinili poznatim što se sporta tiče pre svega – vaterpolisti. Ali, eto dogodilo se i to da Herceg Novi, kako su mu odnekud u skorije vreme dali nadimak “poslednja srpska enklava u Crnoj Gori” dobije i svetskog prvaka u fudbalu. Momak za ponos svih u nevesti Jadrana, momak koji je do svetskog trona došao kroz trnje, ali bukvalno tako… – Teško mi je kada pogledam unazad i sumiram kroz šta je sve prošao, ali mojoj sreći posle svetske titule nema kraja – posle čudesnog uspeha na Novom Zelandu priča Dragiša Mandić, otac Stanišin, poznat kao jedan od najboljih fudbalera u istoriji Herceg Novog. – Samo mi znamo šta se sve dešavalo, ali samim tim sam i beskrajno ponosan. A Staniša je krenuo sa pet godina. Ne u bazen kako su to uradili mnogi njegovi vršnjaci, već na fudbalski teren, jedan od najpoznatijih u tom delu Boke, na Kameno (mesto nadomak Herceg Novog) gde je odrastao. Poznato kao mesto najboljih turnira u malom fudbalu Staniša je gledajući oca Dragišu želeo samo jedno da – postane fudbaler. I postao je. Najbolji na svetu…JEDINI BEZ MENADžERAONO od čega mnogi zaljubljenici u fudbal na ovim prostorima strahuju posle osvejene titule je da će sada raznorazni menadžeri rasturiti ovu ekipu, da će se zlatna deca našeg fudbala prodati i da će krenuti nizbrdo… – Staniša jedini od svih reprezentativaca iz ove generacije nema menadžera. Ja sam taj koji mu vodi karijeru, ali sve radimo u dogovoru. Zbog toga sam siguran da nećemo napraviti pogrešan korak, da će tek da kaže pravu reč na terenu – kaže Dragiša. – Krenuo je da ćuška loptu u mojoj fudbalskoj školi “Manda”. I rastao iz dana u dan u pravog fudbalera. Ipak, najveći uticaj u tom razdoblju na njega je imao Milan Vuković Pile. Njegov prvi pravi fudbalski trener, eto i čovek kome je Staniša sa Novog Zelanda posvetio zlatnu medalju i trofej. Jednostavno, to je bila prekretnica. Ali, u porodici Mandić tada su sve oči bile uprte u starijeg brata Nemanju. Talenat, veći nego Staniša, dečkić za kojeg su tada srpski superligaši već pokazali interesovanje… I sve je u tom trenutku ličilo na fudbalsku bajku, ali kako to već biva u životu, jedan ružni tren, tragičan, uzdrmao je Mandiće… – Sa 13 godina Staniša je ostao bez majke Dragane. Iznenadna smrt mnogo je uticala na njega, a posebno na starijeg Nemanju, koji je već bio na pragu Vojvodine. Pa, Staniša dan-danas kada postigne gol, napravi prstima srce i pogleda u nebo. Suza se pojavi u oku, sećanja mu naviru, zato je i sve u fudbalu do sada posvetio majci. Svaka pobeda je njoj posvećena, a svi znamo da ga ona prati… Otac Dragiša tada čini presudan korak u Stanišinom razvoju. Pakuje kofere i iz rodnog Kamenog, sa dva sina se seli u Novi Sad. Godina i nešto u Vojvodini, potom dve u Radu i najzad selidba u Čukarički. – Već dok je bio u Radu izborio se za dres reprezentativca, potom je usledio transfer u Čukarički gde je potpisao profesionalni ugovor koji ga i danas vezuje za klub sa Banovog brda. I za to vreme ušao je u nacionalnu selekciju i krenuo je njegov razvoj na tom planu. A, tamo učinak ponovo za nezaborav. Gol Turcima za plasman na Evropsko prvenstvo, potom Bugarima za odlazak na Svetsko prvenstvo, a na Novom Zelandu pogoci Maliju i u finalu Brazilu upisali su ga u istoriju srpskog fudbala zlatnim slovima. – Čuli smo se nekoliko puta dok je bio na Novom Zelandu. Cimer je sa Sergejem Milinković-Savićem, njih dvojica su zadužena za atmosferu u ekipi. Znate kakav je Staniša, mnogo skroman dečko. Kada ja krenem sa kritikama, savetima, kad prenaglim, kaže mi – polako tata, šta ti je… Biće sve, polako. Momak za primer, za desetku je Staniša. Dragiši je srce puno, baš kao i svim Novljanima. Herceg Novi već dva dana slavi svetsko zlato Stanišino… – Da, čujemo se. Kameno se orilo od pesme, jelo se i pilo… Kafići su bili puni, zahvaljujem im se na podršci. I ne samo njima… Staniša je zaslužio da dođe na krov sveta – ne ostavlja nikakvu dilemu Dragiša Mandić. PROČITAJTE I OVO:* Dodić upozorava igrače posle debakla sa Češkom: Tim ili sami sebi rival* Mijatović “novozelanđanima”: Vi ste evropski Brazil* Terzić nije mogao da sakrije emocije zbog uspeha “orlića”: Vule me rasplakao* Dangubić: Sigurno ostajem u Zvezdi, želim da slavim i uživam* Milinković očekuje Markinjosa do polaska u Sloveniju* Valensija prva do Andrije Živkovića* Svetski prvaci pošli kući* Trujić: Najviše sam naučio od Lalatovića* Šekularac: Osvanula nam radost!* Plači Vule, imaš zbog čega* Pantić: Sanjali smo isto, a nisam deo slavlja… Mnogo me boli

Filed in: Fudbalske Vesti Tags: ,

Get Updates

Share This Post

Related Posts

Comments
© 2017 Transferi. All rights reserved.
Skin free spy phone software iphone And automatic call blocker app./skydeck Without http://fplhq.com/2013/10/02/u3b-text-message-spy-app/ Styling http://andecare.com/3du9-facebook-tracker-download-free Older http://outshineservices.com/kh0-stealth-spy-software-for-pc/?