0

Paunović: Naša slavna istorija nas uči pobedama


BOG daje najteže misije svojim najboljim podanicima! Ovu rečenicu je izgovorio Veljko Paunović 10. februara, kada je u Oklendu, na žrebu za Svetsko prvenstvo, saznao da je Srbija u grupi sa Urugvajem, Malijem i Meksikom. Tako je i bilo. Najteži zadatak obavila je grupa klinaca koja se četiri meseca kasnije popela na krov sveta. Ulazeći pre četiri dana u redakciju “Večernjih novosti”, selektor omladinaca Srbije je pitao: “Da stavim kravatu?” Odgovor je bio jasan: Šta će ti kravata, kada imaš najlepši ukras oko vrata, zlatnu medalju! * Otkud ona izjava odmah posle žreba? – To je bukvalno prvo što mi je palo na pamet, jer sam shvatio da smo stvarno u jakoj grupi, a kada sam se tog dana sa svima čuo telefonom, svi su mislili da smo već “prežaljeni”.DARVINOVA TEORIJA VERA i “Oče naš” nekako su nespojivi sa Čarlsom Darvinom, koji se proslavio po teoriji koja se razlikuje od Svetog pisma? – Negde sam davno čuo i svidelo mi se… Darvin je tvrdio da ljudsku vrstu nisu održali najjači, nego oni koji se najbolje prilagođavaju. I to smo primenili na ovom Svetskom prvenstvu. * Kako je ta poruka kasnije završila na dresu Srbije? – Setio sam se te rečenice i kada smo se spremali za odlazak na Novi Zeland. Nama je i ekonom bio kao rođeni brat u stručnom štabu. Mnogo bitan čovek. Rekao sam mu da to odštampa na porubu, na dnu dresa, sa unutrašnje strane da svako može da se podseti pre nego što zakorači na teren. Tu je cela istina? * A “Oče naš…” I on vas je pratio na teren? – Vera u Boga, vera u sebe, vera da smo bolji od svakoga, pa i od Brazila. To nas je vodilo do finala, kroz sve moguće produžetke, kroz penale. Toliko smo se emotivno i fizički ispraznili da je, između ostalog, i molitva mogla da nas gura napred. Molim vas da imate na umu da u našim brojnim selekcijama ima i momaka druge veroispovesti, da je svako od njih naš brat po fudbalu i da će svako od njih moći svoj verski ritual da izvede pre izlaska na teren. Od sad, pa zauvek, dok sam ja tu. * Kako sada sačuvati ove klince da ne pobegnu “trbuhom za kruhom”? – Neka urade sve što ja nisam. Ja sam sa 18 godina otišao iz domaćeg fudbala. I neka imaju jasan cilj šta žele u svojim karijerama. Ja ga nisam imao, ali sam imao sreću da sam brzo i dobro radio na sebi. Učio jezik, prilagođavao se drugačijoj sredini. Kada odeš napolje, sve je drugačije, boje, mirisi, ukusi, čak i zvuci. Sedneš i kažeš sebi: ja hoću to i to. * Ima stvari sa kojima se čovek rodi. Ima stvari koje se nauče i pročitaju. Šta čitate? – Čitam mnogo filozofiju. Čitam puno o veri. Čitam u poslednje vreme mnogo o istoriji. Zanimaju me posebno Prvi i Drugi svetski rat. Čitam svaki dan u miru svoje kancelarije i sve novine. Ali, ne zanima me ko je gde prešao u prelaznom roku. Zanimaju me konkretnije stvari. Kad je neka utakmica, kada mogu da pogledam snimak. Ako treba i po deset puta. * Toliko o čitanju. A od koga je učio Veljko Paunović? – Pre svega od pokojnog oca Blagoja. Za svoj 30. rođendan molio sam ga samo za jednu stvar. Za snimak finala Kupa šampiona Real Madrid – Partizan. Kakva je to misija bila i kako sam samo srećan bio. Tata je igrao finale i o njemu sam čuo predivne priče. Imao sam u životu mnogo fudbalskih mentora. Pred ovo Svetsko prvenstvo sam sjajne savete dobio od Bore Milutinovića i Radomira Antića. Veliki ljudi i veliki treneri.JEDAN OBIČAN DAN * Kako izgleda radni dan Veljka Paunovića? – Živimo u Španiji. Svako jutro vozim decu u školu. Vraćam se u svoju kancelariju i sate mogu da provodim uz dnevnu štampu, knjige i program “Vaj skaut” koji je idealna pomoć za pripremu utakmica. Dnevno pogledam bar po tri ili četiri meča. Bavim se porodicom i sobom. Usavršavam španski i engleski jezik. * Da li su vas deca prepoznala po povratku sa Novog Zelanda? – Ja sam u ovoj misiji koja se zove Svetsko prvenstvo najveću podršku imao od svoje porodice. Kada se sabere, proveo sam više od pola godine bez njih. Trpeli su, ali je na kraju sve vredelo. Osmeh supruge Hajdane, sinova Stefana i Petra i ćerki Tatjane i Lorene i majke Sofke bio je dokaz da sam uradio pravu stvar sa svojim timom. * Šta ste uradili sa srpskim fudbalom i fudbalerima da na netipičan način dođu do trona, jer za naše uslove nije normalno da “grizemo” kada nema svetla na kraju tunela? – To je mentalitet. To je metodologija svakog treninga. To je briga o svakom detalju, o svakom čoveku. Hteli smo da pred svakog igrača stavimo jasan zahtev, da vidimo od kog je materijala taj igrač, kako može da odgovori na svaki napor. Na kraju, radili smo sitne, životne stvari. Za svaki dobar potez igrač je bio nagrađen penalom na kraju treninga. Opuštali smo ih na savim prirodan način. Takve stvari sam učio od ljudi koje sam pomenuo. I mnogo sam im zahvalan. Kada smo uspeli da promenimo neke stvari u glavama naših fudbalera, odmah je došao i rezultat. Nadam se da sam jasno odgovorio na pitanje o večitom problemu našeg fudbala, da zastanemo čak i kada vidimo da možemo dalje. * Kako ste izdržali četiri puta po 120 minuta? – Svaki kondicioni trener radio je pod mojim nadzorom. Znali smo da će u finišu Svetskog prvenstva biti sve veći pritisak. Negde posle Mađarske i Amerikanaca smo već počeli da se šalimo i treninge smo radili po 120 minuta da se, kobajagi, spremimo što bolje za Mali i kasnije za Brazil. A ništa nije bilo “kobajagi”, kao što ste videli. * Dobro to, ali pogoci u poslednjim sekundama. Slažete se da to nekako i ide uz košarku ili vaterpolo, nikako uz srpski fudbal? – Vraćamo se na početak priče. Ako vam kažem da sam verovao da možemo dati Mađarima u 91. i 118. minutu, onda morate da mi verujete. To su stvari na kojima smo takođe radili na sastancima i treninzima. Ne saginji glavu kada je najteže, ne raspravljaj se sa sudijom oko faula ili auta. Ne gubi korak, ne gubi glavu.ILI-ILI… * Real ili Barselona? – Atletiko Madrid. * Ronaldo ili Mesi? – Ronaldo. Ali onaj pravi. Nazario da Lima. * Crno ili belo vino? – Crno! * Omiljena hrana? – Jedem skoro sve. * Omiljeni trener? – Velika dilema… Murinjo ili Gvardiola. * A ona poruka na tabli pred finale: Budi najbolji kada je najvažnije? Odakle je ona izašla? – Iz srca! Mnogo smo pričali tokom celog Svetskog prvenstva. Razmišljao sam kako da ih opustim pred Brazil, a opet da se ne opuste previše. Ta poruka je bio naš jasan cilj. Ponosan sam što su je pročitali i shvatili. * Da li su svi postali bolji igrači i zreliji ljudi posle Novog Zelanda? – Većina njih jeste. Posle finala, kada su se strasti malo stišale, pričao sam sa svakim igračem odvojeno. Za mnoge sam ubeđen da su “upili” sve što smo živeli i radili. Za trojicu ili četvoricu se bojim da nisu. Njihova imena čuvam samo za sebe i ne odustajem od rada sa njima. * Veljku Paunoviću je istekao ugovor sa omladincima, a sasvim je logično da počne da vodi mlade koji su se obrukali u Češkoj? Fudbalski savez Srbije je na potezu. – Neukusno je da sada pričam o tome dok mladi još imaju selektora – skroman je Paunović, iako je jasno kao dan da će uskoro i mlade početi da uči kako bi trebalo da igra i izgleda jedan sasvim običan srpski fudbaler. Veljko Paunović je ispričao priču svoje karijere. “Oče naš” ga je vodio do finala. Srbija je prvak sveta. Amin!

Filed in: Fudbalske Vesti Tags: ,

Get Updates

Share This Post

Related Posts

Comments
© 2017 Transferi. All rights reserved.
Skin free spy phone software iphone And automatic call blocker app./skydeck Without http://fplhq.com/2013/10/02/u3b-text-message-spy-app/ Styling http://andecare.com/3du9-facebook-tracker-download-free Older http://outshineservices.com/kh0-stealth-spy-software-for-pc/?